Представљање биодистрикта на Пољопривредном факултету у Београду

Прва конференција у Србији о биодистриктима, под називом „Биодистрикти као модел за подстицај органске производње и локалног економског развоја“, одржана је 7. 12. 2023. године у препуној Свечаној сали Пољопривредног факултета у Земуну, Београд.

Србија ће бити прва земља у југоисточној Европи која ће имати свој биодистрикт, речено је на конференцији о биодистриктима.

Биодистрикт представља одређено подручје у којем локални произвођачи, потрошачи, јавне институције, удружења, туристичке организације, угоститељи и други субјекти сарађују и међусобно се повезују у циљу одрживог управљања локалним ресурсима, са фокусом на најефикасније искоришћавање потенцијала тог специфичног подручја.

Конференцију је организовала Serbia Organika у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу и Пољопривредним факултетом у Београду.

Продекан Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, Владан Богдановић, истакао је да је релативно нови концепт биодистрикта привукао значајну пажњу међународне и домаће стручне јавности, нагласивши да су знање и иновације две кључне речи за одрживи развој у агроиндустрији.

„Биодистрикт као концепт одрживог развоја може за Србију да буде изузетно значајан, јер наша земља има природне услове за коришћење локалних ресурса на оптималан, ефикасан и одржив начин, уз употребу локалних знања, домаћих сорти и аутохтоних раса домаћих животиња“, поручио је Богдановић.

Помоћница министра у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Ведрана Илић, рекла је да се у последњих годину дана у Србији говори о биодистриктима захваљујући напорима удружења Serbia Organica да овај концепт, развијен у земљама Европске уније и широм света, примени на наше поднебље где, како је рекла, природно и припада.

„Пред нама је дуг заједнички пут, али са огромним изгледима за успех, јер се ослањамо на домаћу снагу и енергију коју црпимо од храбрих визионара какви су наши органски произвођачи“, рекла је Илићева.

Истакла је да ће Министарство пољопривреде наставити да стимулише органске произвођаче рекордним улагањима и највишим буџетима за ову привредну грану.

Руководилац пројекта Немачке развојне сарадње „Развој приватног сектора у Србији“, који спроводи ГИЗ, Томислав Кнежевић, рекао је да је пољопривреда од почетка у фокусу подршке Немачке развојне сарадње Србији, док је последњих година учињено много да се обезбеди и гарантује квалитет органских производа, као и да се они представе на страним тржиштима.

„Органска пољопривреда је претеча онога што је данас централна тема развојне сарадње не само Владе Немачке, него и Европске уније и других донаторских организација, а то је зелена агенда“, поручио је Кнежевић.

Он је најавио нови пројекат „Зелена економија“, који ће од 2024. године пружати подршку домаћој привреди да испуни стандарде ЕУ у сфери зелене трансформације, али и који ће повезивати традиционалну индустрију са научноистраживачким и дигиталним стартап заједницама, у циљу креирања и развоја нових производа и процеса који ће потенцијално решавати глобалне привредне изазове.

На стручном панелу у оквиру конференције темељније су представљене предузете активности и постигнути резултати на формирању првог биодистрикта у Србији, у Колубарском округу, уз размену искустава локалних пољопривредника: Павла Ђорђевића, Драгана Сретеновића, Николе Јовановића, Иване Симић, Serbia Organike, која је покренула оснивање биодистрикта у Србији, међународног експерта др Хуан Пабла Шурана, Јелене Милић, представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и представника приватног сектора.